O stvarnim zagadjivačima i o stvarnim opšte-društveno korisnim servisima

Podelite sa prijateljima...

Pišu: Nenad Stefanović, dipl.inž.el. i mr Nenad Šijaković, dipl.inž.el.

Dok smo praktično svi u Evropi i u dobrom delu ostatka sveta u izolaciji i podvrgnuti ostalim neophodnim merama za suzbijanje širenja pandemije COVID-19, privreda je svedena na minimum što je dovelo do ne/iznenađujućih nuspojava.

Naime, sateliti za praćenje zagađenja NASA i Evropske svemirske agencije (ESA) otkrili su značajno smanjenje azot dioksida (NO2) iznad Kine i severne Italije, odnosno oblasti najteže pogodjenih pandemijom..

Emisija azot dioksida (NO₂), glavnog zagađivača vazduha, usko je povezana sa fabričkom proizvodnjom i transportom.

Kako se i industrija i transport ograničavaju i praktično svode na minimum tokom ove pandemije, isto se jasno odslikava na nivo emisije NO₂, a promene su vidljive i iz svemira J.

NASA and European Space Agency (ESA) pollution monitoring satellites have detected significant decreases in nitrogen dioxide (NO2) over China.NASA

Kina i Italija nisu jedini deo sveta u kojem su emisije zagadjivača vazduha drastično opale. Skoro svaki američki avioprevoznik obustavio je međunarodne letove do pogođenih područja i izdao putna ograničenja za putnike koji imaju letove rezervisane u narednim mesecima. Pored toga, globalni vazdušni saobraćaj se smanjio za 4,3% u februaru usred izbijanja epidemije COVID-19, dok su podaci za mart mesec naravno još drastičniji.

Na narednoj slici je prikazan dijagram sa brojem ukupnih polazaka sa 25 najvećih erodroma u Kini.

Na narednoj slici je dijagram potrošnje uglja u Kini u istom periodu.

Korišćenje uglja u Kini u periodu 2015-2020 sa fokusom na periodu trajanja COVID-19 epidemije

Ono što nemamo kao dijagram, odnosno kao eksplicitni podatak je nivo korišćenja ostalih vidova transporta, posebno u drumskom saobraćaju, ali usled totalne izolacije i maksimalnog ograničavanja kretanja ljudi u oblastima pogodjenim epidemijom virusa COVID-19, možemo pretpostaviti da je praktično svaki drumski saobraćaj prekinut, ili barem maksimalno minimizovan.

Slike nam govore da najgorih zagadjivača praktično nema tokom trajanja epidemije COVID-19, a smanjenje korišćenja uglja u pogođenoj oblasti iznosi 36% uz praktično potpuno prekinut drumski saobraćaj. Pa šta nam ovaj podatak govori. U kojim sektorima leže glavni izvori zagađenja, pošto to očigledno, sada prvi put imamo priliku da vidimo i iz svemira bukvalno J, nisu termoelektrane odnosno centralizovana proizvodnja električne energije iz velikih ložišta.

Da li to znači da su glavni izvori zagađenja povezani sa transportom i fabričkom proizvodnjom, ali ne i u postrojenjima za proizvodnju električne energije, pošto moramo da pretpostavimo da proizvodnja u ovim, uvek baznim elektranama iz ugla upravljanja elektroenergetskim sistemom, nije bila drastično smanjena tokom epidemije, u najgorem slučaju tih 36 % koliko i potrošnja uglja (treba imati na umu da je upotreba uglja moguća i u drugim granama industrije koji su bili sigurno više pogodjeni tokom pandemije od elektroenergetskog sistema, koji je morao da funkcioniše bez obzira na pandemiju). Uostalom ima vremena za detaljnije analize nakon što ova pošast prodje, pa ćemo kroz tačan podatak o nivou proizvodnje električne energije u termoelektranama i podatak o ovom drastičnom padu zagadjenja biti u stanju još bolje i kvalitetnije da izvedemo zaključke.

Dakle, očigledno je da u distribuiranim zagađivačima leži “zec”. Pre svega u transportu i najprljavijoj, a najmanje pominjanoj industriji, naftnoj industriji, odnosno danas neraskidivo vezanoj auto-industriji …Nije možda trenutak, ali pomenućemo. Nikola Tesla je pre više od 130 godina svetu doneo asinhroni tip elektromotora sa svim svojim karakteristikama koji u gabaritu, kontroli i efikasnosti daleko nadmašuju najmodernije motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Zašto, automobili sa daleko jeftinijim i manjim Teslinim asinhronim motorima, koštaju desetostruko više od svojih SUS parnjaka? U odgovoru na ovo pitanje leži i jedan od odgovora o rešenju zagonetke zagadjenja vazduha…Šta po ovom pitanju radi evropski zakonodavac. Umesto da se cilja glavni izvor zagadjenja, prvo se napada elektroenergetska nacionalna industrija sa svojim termoelektranama. Industrija koja je osmišljena i koncipirana, u svakoj ozbiljnoj državi, pre svega kao društveno koristan servis, koji funkcioniše na tankoj margini profita, ili čak i bez istog. Da li se na ovaj način napada najmanje branjena, a najpotrebnija društvu grana energetske industrije, a izbegava sukob i zameranje mnogo, iz ugla profita i lobija, ozbiljnijoj industriji, naftnoj industriji i naftnim korporacijama. Odgovor naslućujete i sami.

Možemo li iz ove velike nevolje i velikog zla, u vidu pandemije COVID-19 da izvučemo i neko dobro…Da li ovde možemo primeniti dobro poznati jing i jang princip po kojem u svakom dobru postoji barem trunka zla, a u svakom zlu postoji ta mala trunka dobra, pa možda baš iz prethodno prikazanih satelitskih snimaka možemo.

Mislite o tome…

Please follow and like us:

Your email address will not be published. Required fields are marked *